Izvinite me, zvoni mi prst!

Mobilni telefoni su potpuno osvojili svet. Sada su to najmanje telefoni i nazivaju ih multimedijalni uređaji.
Svaka baba ima touchscreen multimedijalni uređaj.
Ljudi hodaju ulicom, prelaze je, voze bicikle, automobile i kamione, a verovatno i avione sa telefonom u ruci.
Sada je već moguće zamisliti hirurga koji kuca sms dok seče pacijenta.

Nemojte pogrešno da nas shvatite, nismo mi protiv tehnologije. Daljinski, frižider, ražanj sa motorom - to su korisni izumi.
Istina je da se ljudi sve manje druže, deca više ne trče ulicom, ne kradu višnje i ne zvone na vrata pa pobegnu...
Sada se svi SMS-uju i lajkuju.

Sledeći izum je dobar samo zato što mislimo da je urnebesno moćno i smešno razgovarati telefonom na ovaj sledeći način.

Kada bi ste kojim slučajem na ulici videli osobu koja, dok hoda, drži ruku kao kada vi nekome gestikulirate da ćete se čuti telefonom, i glasno priča, sigurno bi bili ubeđeni da je u pitanju psihički obolela osoba, zar ne? 
Možda bi ste bili u pravu ali ne mora da znači.
Po nama je mnogo čudnije kada vidimo nekoga ko ide ulicom i priča u uređaj na uvetu.

Neko je došao na genijalnu ideju, koja je tehnički lako izvodljiva, da stavi bluetooth, mikrofon i slušalicu u rukavicu i napravi genijalni proizvod koji polako osvaja tržište.
Rukavice koje služe kao handsfree, ali očigledno nisu handsfree, što je totalno zbunjujuće.

Ja se izvinjavam, zvoni mi prst!